|
|
Минималне интервенцијеМедицина је дефинисала узроке и развој зубног каријеса и пародонтних болести. На основу тих сазнања развила се превентивна стоматологија, што је довело до значајног смањења појаве каријеса у многим земљама, поготово код деце и адолесцената, код којих то највише долази до изражаја на трајним зубима.
Данашњи трендови у стоматологији захтевају да се превентивним поступцима покушају максимално очувати тврде зубне структуре, уз помоћ минимално инвазивних техника препарације. Широки спектар адхезивних и композитних материјала омогућују успешно затварање и реконструкцију и најмањих кавитета, битно смањујући притом ризик од неуспеха терапије испуном.
Прва посета стоматологу
Препорука је да се дете први пут доведе у стоматолошку ординацију између друге и треће године, без обзира на то да ли има каријес. Било би добро учинити то док су зуби још здрави, кад ће их стоматолог само прегледати, пребројати и евентуално премазати флуором (флуоризација). Тако ће детету преглед остати у угодном сећању, па ће и следећи пут радо доћи. Ако нема каријеса, дете ће кроз игру, дружење и разговор створити пријатељски однос са стоматологом, и у тренутку кад се каријес евентуално појави, лечење и поправак зуба неће му бити потпуна непознаница.
Ако је прва посета стоматологу уследила након откривања каријеса, том приликом не препоручује се започињање лечења – требало би да први сусрет са стоматологом детету остане у пријатном сећању. Малишану том приликом треба објаснити како „гриц и грец” једу зубић све док га ми четкицом и малим тушем не уклонимо. Приликом следећег доласка, ако се процени да је дете спремно и да се може рачунати на његову сарадњу ̶ започиње се лечење каријеса.
Ако дете долази у ординацију с болним зубом, потребно је одмах интервенисати, што код детета буди страх, отпор и остаје у неугодном сећању, а то отежава сваку следећу посету стоматологу.
Како припремити малишана за први сусрет са стоматологом?
Дете треба претходно припремити тако што ће му се описати како изгледа стоматолошка ординација, споменути велика столица у којој ће седети у светлу рефлектора и мало огледало помоћу ког ће стоматолог прегледати зубиће; описати „бушилицу” као специјалну четкицу за чишћење зуба, која уједно и „тушира” зубиће… Не треба спомињати своја неугодна искуства са стоматологом, нити му причати о томе како неће ништа болети, односно да стоматолог неће ништа радити у устима. Другим речима, требало би да заинтересујемо дете како би се радовало одласку у стоматолошку ординацију.
Каријес и други проблемиПостоји низ проблема који утичу на здравље уста код деце. Првенствено морамо споменути каријес, затим сисање палца, инфантилно гутање, сисање уснице и рани губитак зуба. Млечне зубе потребно је одржавати здравима од њиховог појављивања у устима, кроз период мењања, све до њиховог испадања.
Како настаје каријес код деце?
Каријес настаје услед сталног додира млечних зуба са шећером из слатких напитака као што су сокови, млеко, заменско млеко, заслађена вода… Мајчино млеко такође може проузроковати каријес на млечним зубима. Шећер из слатких напитака у устима почиње да се разграђује у једноставне шећере, па га бактерије користе као храну – тако расту и стварају плак који проузрокује зубни каријес.
Кариозни зуби који се не лече могу проузроковати бол и отежано жвакање. Млечни зуб с великим каријесом може довести до настанка апсцеса (локализоване гнојне упале), који се може даље проширити.
Како се може спречити дечији каријес?
Преко дана, када треба смирити или утешити дете, немојте му давати бочицу са слатким напитком или млеком. Уместо тога, дајте му обичну воду или дуду варалицу.
Никада немојте умакати дуду варалицу у шећер, мед или неку слатку течност.
Када је време за починак, немојте давати детету бочицу пуну слатког напитка (разређени воћни сок или млеко повећавају ризик од настанка каријеса). Дајте детету обичну воду.
Немојте дозволити да дете сиса целу ноћ, јер људско млеко садржи пуно шећера и може проузроковати каријес.
Не заслађујте додатно дечију храну.
Мокром крпицом или газом обришите бебине зубе и десни након сваког храњења. То помаже у отклањању плака који стварају бактерије и веће количине шећера што се нагомилавају на зубима и зубном месу.
Питајте свог стоматолога има ли потребе за флуоризацијом зуба. Вероватно ће применити технику топикалне флуоризације.
Научите дете да пије из чаше кад наврши годину дана. Прелазак на „дидактички лончић” смањује изложеност зуба шећерима. Међутим, учестало пијуцкање из лончића може такође проузроковати каријес ако није напуњен обичном водом.
Сисање палца
Нормално је да деца сисају палац, прсте, дуду или играчку. Сисање им пружа осећај сигурности и утехе. Међутим, сисање палца није пожељно након пете година – када почињу да ничу трајни зуби, јер може проузроковати проблеме. У зависности од учесталости, јачине и трајања сисања, зуби се могу гурнути ван свог положаја и тако бити избачени у превелик преклоп. Дете стога може имати потешкоће при изговарању одређених речи. Уз све то, горња и доња вилица могу изгубити свој правилан однос и може доћи до деформације непца.
Како помоћи детету да престане сисати палац?
Као прво, запамтите да је сисање палца нормално и да родитељи не би требало да се брину због тога, осим ако та навика траје и након ницања трајних зуба.
Дете мора само донети одлуку о престанку сисања палца. Како би му помогли у томе, родитељи и остатак породице могу му понудити охрабрење и позитиван став. С обзиром на то да је сисање палца механизам пружања сигурности, негативан став (попут било каквог кажњавања) никако не помаже! Заправо, то ће терати дете у одбрамбени став, који ће га опет окренути старој навици. Уместо тога, цените или наградите дете за време које је издржало без лоше навике. Постепено продужавајте период без сисања, како би добило награду. Што је дете млађе, чешће ћете га морати награђивати. Деци која су одлучила да престану сисати палац прекријте палац фластером, да им буде као подсетник. Извадите палац из уста детета када оно заспи.
Како би помогли старијем дјетету да прекине с лошом навиком, родитељи би требало да открију разлог због ког дете то чини, да пронађу шта га мучи и покушају да реше проблем. Једном кад узрок нестане, дете лакше одустаје од сисања.
Инфантилно гутање (висцерално гутање)
Инфантилно гутање је навика гурања вршка језика између предњих зуба при сваком гутању.
Баш као и сисање палца, инфантилно гутање проузрокује притисак на предње зубе изгурујући их из свог нормалног положаја – што их онда доводи до избацивања према напоље, стварајући преклоп и могућност лошег развоја говора. Ако увидите да дете има лошу навику при гутању, посавјетујте се са стоматологом.
Сисање уснице
Сисање уснице подразумева учестало држање доње уснице горњим предњим зубима. Може се појавити само од себе или удружено са сисањем палца. Та навика проузрокује преклоп горњих зуба и сличне проблеме као у случају сисања палца и инфантилног гутања.
Рани губитак зуба
Прерани губитак млечних зуба обично се догађа због зубног каријеса, озледе или недостатка места у вилици. Ако се млечни зуб изгуби пре но што никне трајни зуб, суседни зуб може се нагнути или помаћи на слободно место. Кад трајни зуб покуша никнути на то место, не налази довољно простора за свој смештај, па мора никнути мимо тог места.
Нагурани или непоређани зуби могу узроковати низ проблема: од оних са сметњама при жвакању до проблема са жвакаћим зглобом.
Стоматолог може направити држач места, који држи простор међу зубима до ницања трајног зуба, који се помери кад почне да ниче трајни зуб.
Орално здравље децеПрви млечни зуби ничу око шестог месеца старости детета. У већини случајева то су доњи средишњи секутићи. Затим следе горњи средишњи и бочни секутићи, па доњи бочни секутићи, тако да с годину дана дете има укупно осам зубића. Након првог рођендана ничу први млечни кутњаци, затим очњаци и на крају други млечни кутњаци.
Млечни зуби су мањи и бељи од трајних. Опште је правило да детету сваких шест месеци ничу отприлике четири зуба, да доњи најчешће ничу пре горњих и да девојчице добијају зубе пре дечака. Млечни зуби ничу обично у пару, по један с десне и с леве стране вилице – све док свих 20 не никне, по 10 у свакој вилици, што се догађа кад дете има две и по до три године.
Око четврте године доња вилица и кости лица почињу да расту, стварајући просторе између млечних зуба које називамо дијастемама. То је природан ток раста који осигурава потребно место за шире, трајне зубе, који ће тек изникнути. Потпуни зубни низ остаје у устима до шесте односно седме године живота, кад започиње измена зуба. Између шесте и дванаесте године у устима се налазе и млечни и трајни зуби истовремено, што називамо мешовитом дентицијом.
Зашто је важно чувати млечне зубе?
Иако је истина да се млечни зуби у устима задржавају кратко време, важни су јер имају естетску улогу, помажу у развоју правилног говора и омогућују јасан и разумљив говор, омогућују правилан раст и развој вилице, те добро жвакање (што је предуслов за добру пробаву), чувају место за своје трајне наследнике, те омогућавају трајним зубима ницање у здравом окружењу, како каријес и инфекције с млечних зуба не би проузроковалуи штету трајним зубима који се развијају испод њих.
У таблици је приказано када би требало да никну млечни зуби. Имајте на уму да време ницања може варирати од детета до детета.
Горњи зуби Време ницања (месеци) Време испадања (година)
Средишњи секутићи 8. до 12. 6. до 7.
Други секутићи 9. до 13. 7. до 8.
Очњаци 16. до 22. 10. до 12.
Први кутњак 13. до 19. 9. до 11.
Други кутњак 25. до 31. 10. до 12.
Доњи зуби Време ницања (месеци) Време испадања (година)
Средишњи секутић 6. до 10. 6. до 7.
Други секутићи 10. до 16. 7. до 8.
Очњаци 17. до 23. 9. до 12.
Први кутњак 14. до 18. 9. до 11.
Други кутњак 23. до 31. 10. до 12.
|
|
